„СРБИЈА - Национална ревија”, број 66
РЕЧ ПРЕ
Није лако данас, у доба обезнањене и срозане масе, остати усправан и достојанствен. Не бити усамљен у гомили. Острво. Потребно нам је много тога лековитог и охрабрујућег. Потребни су нам оријентири и стални путеви ка средишту самих себе, свог мита, епа, сећања, свог археофутуризма. Потребно је знати „зајахати тигра”. „Национална ревија” ушла је у своју дванаесту годину. Биолошки и космички бројчаници раде, мељу, али не дамо се. Још се држимо своје базичне идеје и још се радујемо сваком броју као да је први. И број 66, ево, томе у прилог, вама у сусрет. <
САДРЖАЈ
Пролог
ВОДИЧИ КРОЗ НАШЕ ЖИВОТЕ
Муве на удици
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
АТЛАС НЕПОЗНАТЕ ЗЕМЉЕ
Ars Phantastica
Стазе
У НАЈМЛАЂЕМ ПАРКУ ПРИРОДЕ У СРБИЈИ
Скривени Златибор
Парк природе „Златибор” простире се на близу 42.000 хектара и шеснаести је по реду у земљи. Највећи степен заштите имају најудаљенији предели нетакнуте природе. Основна идеја је да се спречи даља неконтролисана градња изван насеља Златибор и тако сачувају природне лепоте централног дела планине. Сада, у оквиру подручја од изузетног значаја, посебну вредност добијају објекти природе, ретке биљне и животињске врсте, трагови старих култура, остаци традиционалног народног градитељства
Текст и фото: Светлана Дингарац
Воде
ХИДРОТЕХНИЧКО НАСЛЕЂЕ ВОЈВОДИНЕ И ЊЕГОВИ ПОТЕНЦИЈАЛИ
Мање познато лице равнице
Били су то ритови у недоглед и доносили многе невоље. Бескрајна локва која је понекад претила да ће прогутати све. Од XVIII века трају напори да се вишкови воде каналишу, а мочвара исуши и преобрази у житницу. Градња Великог бачког канала, дугачког 110 километара, започета је још 1793. Лани се навршило шездесет година од почетка градње хидросистема Дунав–Тиса–Дунав. Данас је то мрежа природних и вештачких токова дугачких скоро хиљаду километара, од чега је око 600 пловно. На њој је изграђено 86 мостова, много преводница, устава, црпних станица... Право благо које чека да га боље искористимо
Текст и фото: Миодраг Грубачки
Журка
ПРОСЛАВА СРПСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ У РУМИ
Весело одбројавање
У Срему се већ зна да је те вечери најзанимљивије у Руми, па се ту многи сјате. На препуном Градском тргу овога пута наступили су „Неверне бебе”, Драгана Радосављевић, домаћи „Боца бенд”. Певало се и на бини и у публици, баш како треба. Општина Рума, покровитељ прославе, својски се потрудила. И наставиће да подржава овај лепи обичај
Текст и фото: Миле Вајагић
Брига
БЕОГРАДСКО ВЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО ПОМЕРА ПЛАНИНЕ
Срцем се лечи све
Обновљено 1996. по налогу тадашњег патријарха Павла, ово Старатељство припрема и дели на хиљаде оброка. Пружа бесплатну образовну, правну, медицинску (...) помоћ. Помаже сиротиштима, прихватилиштима, старачким домовима. Обилази болесне и немоћне, затворенике, болнице, нарочито дечја одељења на Онкологији. Посебно је важна конкретна подршка српским породицама да имају четворо и више деце, као и намера да се у српским земљама примене изванредна руска искуства у заустављању „беле куге” катастрофалних размера
Пише: Данијела Кнежевић Стевановић
Ходочашћа
У ЈЕРУСАЛИМУ, СВЕТОМ ГРАДУ, ПУНОМ ДРЕВНИХ СЕЋАЊА
Вечни повратак кући
Овај град над градовима свети је у три велике религије. Град Распећа и Васкрса Сина Божјег. Одавде је Бог узео прах од којег је створио првог човека. Одавде, са Камена постања, свет се проширио у свој садашњи облик. Овде су Каин и Авељ принели дарове Богу, одавде се пророк Мухамед, у сну, вазнео. Вера овде прераста у праву радост. У осећање „присуства Бога”. Патријарх овдашњи Теофил Трећи каже нам: „Долазак у Јерусалим за нас вернике представља, сваки пут, повратак сопственој кући”
Текст и фото: Душица Милановић
Бележница
НЕКИ ДРУГАЧИЈИ БЕЧ, ДОНЕТ У НАШИМ МЛАДИМ ОЧИМА
Шарено лице старе строгости
Можда је Беч заиста „ноћно небо пуно дуга”. Можда се са висине џиновске вртешке заиста може видети све. Можда је оно у Музејској четврти или „Кући лептира” најживље лице данашњег Беча. Можда збиља треба чешће мешати карте да би се разумело време и његова игра. Лепо је што исти град сви можемо друкчије видети. По својој мери
Текст и фото: Драгана Барјактаревић
Светионици
СВЕТА ЉУДМИЛА, СРПСКА ПРИНЦЕЗА ИЗ IX И X ВЕКА
Стуб северних Немањића
Њен отац Славибор био је кнез Милчана, великог полапског племена у Белој Србији. Постала је жена кнеза Бор(ж)ивоја и заједно са њим, прва у Чешкој, примила крштење, и то руком светог Методија. Након смрти мужа сачувала је животе својих синова и тако засновала чувену династију Пшемисловића, која је владала око четири века. Свог унука Вацлава, будућег краља, васпитала је у хришћанском и старом словенском духу, оспособивши га да се успешно супротстави германизацији. Њен далеки потомак је и Зигмунд Луксембуршки, онај који ће српском деспоту Стефану дати на управу Београд. Скончала је мученичком смрћу. Почива у Цркви светог Ђорђа у Храдчанима (Прашкој тврђави). На њеном гробу столећима се дешавају чуда
Пише: Татјана Марковић
Трагови
МАЛИ ЛЕТОПИС ЈЕДНЕ ПОРОДИЦЕ КОЈА ЈЕ ЗНАЧАЈНО ОБЕЛЕЖИЛА НОВОВЕКОВНУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ
Витезови од Гараша
Били су устаници, министри, председници влада, национални стратези, књижевници, научници. Имали су чак тројицу академика – прадеда, деда, (пра)унук – што је редак пример у свету, можда и јединствен. Своје презиме, Гарашанин, носили су као меру и обавезу, а не као привилегију. Илијино „Начертаније” и данас је један од најчешће спомињаних српских списа
Пише: Петар Милатовић
Светови
СЛИКАР РАНКО КРСТАЈИЋ И ЊЕГОВЕ ЛУЧЕ МИКРОКОЗМА
Исконски говор о смислу
Син је Црне Горе, ликом на Његоша. Његов фантастични реализам није никакав естетски дендизам, декадентност или поза. У својој духовној спелеологији, Крстајић се спушта испод планина, камења и звезда, до самог извора живота, да наслика његове дамаре, ритам и дисање. У складу са његовим презименом, у овој иконографији и схватању света има много христоликог. И древно исходи из Христовог страдања, мистика његовог срца преображава космичко у божанско
Пише: Дејан Ђорић
Етно
СВЕТЛАНА СТЕВИЋ, НАРОДНИ ПОЈАЦ, ГЛАС ИЗ ДУБИНА СРБИЈЕ
Песма чува истину о нама
Бивало је и пре тешких времена, када је српски народ био принуђен да се ућути, притаји. Али ни тада се није превише одвајао од Господа, није се одрекао крсне славе и обичаја, па макар морао да ставља губер преко прозора. И ово што нас је данас задесило, ново а прастаро, проћи ће, као и свака пошаст. Опстаћемо и вратити се где треба. Наш идентитет је јак и има дубоке корене. Нисмо од јуче и нисмо до сутра. Томе нас уче наше старе песме, легенде, мудрости, та огромна ризница знања и искуства. Има и довољно оних младих који су способни да сачувају ватру до свитања
Пише: Влада Арсић
Шампиони
МОМЧИЛО ВУКОТИЋ, СТАРИ ФУДБАЛСКИ АС, ИЗМЕЂУ НОСТАЛГИЈЕ И НАДЕ
Спорт прогутан новцем
Још памти стоти гол за „Партизан” дат „Динаму” у Загребу. И гол у победи над „Звездом” од 3:2. И гол Италији у Торину 1972, на дебију у југословенској репрезентацији... Слику по слику, стигне до свог детињства у Раковици, када се играло растерећено, игре ради... Данас је, наравно, све другачије. Фудбал више није игра него део индустрије забаве и великог бизниса. Новац је угасио некадашњу драж и донео израчунљивост. Па ипак, Моца и данас једном недељно са друштвом игра фудбал и редовно води унука на тренинге
Пише: Дејан Булајић
Везе
ПРОГЛАШЕНИ ПОБЕДНИЦИ СЕДМОГ MTS APP КОНКУРСА
Знање се увек награђује
У конкуренцији је било 22 апликације из 14 гимназија у Србији које раде по програму за таленте у математици, информатици и рачунарству. Награде су отишле у Ниш, Сенту, Београд и Шабац. Победници су се пласирали на „Регионални app изазов”, крајем фебруара у Београду, када ће се такмичити са најбољим тимовима из БиХ и Црне Горе
Студије
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА И ЊЕНИ МОДЕЛИ ПОВЕЗИВАЊА
Ваш пут до успеха
Ова висока школа брине о својим студентима и када они дипломирају. Запошљавање студената кроз програме стручне праксе једно је од њених темељних опредељења. Зато гради квалитетну сарадњу са успешним компанијама, зато је један од лидера у примењеном образовању. Један од њених нових пројеката је стварање Алумни асоцијације, удружења дипломираних студената Београдске пословне школе, од којих су многи на утицајним местима у држави и привреди. Циљ: њихово пословно умрежавање, размена искустава и међусобна помоћ, даље стручно усавршавање и очување повезаности са Школом
Здравље
ПОСЕБНА ПРИВЛАЧНОСТ „МЕРКУРОВЕ” СЕЗОНСКЕ ПОНУДЕ
Чар зимског одмора
Ако су вам потребни мир и обновитељска снага природе, благодати лековитих вода и врхунски медицински програми, лечење или превентивно деловање, старински или модерни концепт боравка, Врњачка Бања је у ово доба године право место за вас. „Меркурови” пакети пажљиво су осмишљени да задовоље потребе и најзахтевнијих
